Počela trodnevna konferencija mladih Kosova i Srbije

Dijalogom protiv neznanja i predrasuda

“Želimo da mladima Kosova i Srbije pružimo prostor da pričaju o temama koje su bitne za mlade generacije. Ne mislimo da konferencija treba da ponudi gotova rešenja, niti da treba svi da se slažemo. Želimo da se pre svega upoznamo i pričamo kako možemo da prevaziđemo postojeće probleme. Nadam se da ćemo doći do preporuka koje možemo uputiti zvaničnom Beogradu i Prištini i do aktivnosti na kojima ćemo sarađivati”, rekla je Maja Mićić, direktorka Inicijative mladih za ljudska prava (Inicijativa) iz Srbije, na otvaranju trodnevne konferencije mladih Kosova i Srbije “LinKS”, 4. marta u Bečićima.

Cilj konferencije koju organizuju Inicijative sa Kosova i iz Srbije je da pokaže da je konstruktivan dijalog Beograda i Prištine moguć i neophodan, kao i da stvori nove veze mladih koji će takav dijalog promovisati.

„Od 2003. godine, kada je Inicijativa osnovana, početna ideja organizacije bila je stvaranje kontakata dveju društava. Ta ideja bila je apsurdna ljudima, ali vremenom je postala prihvatljivija, i Viziting program razmene mladih sa Kosova i Srbije je dosad naš najuspešniji program kroz koji je prošlo više od 2000 mladih“, napomenula je Raba Đoši (Raba Gjoshi), direktorka Inicijative na Kosovu. Koordinator programa razmene iz Prištine, Ferid Murselji (Ferid Murseli), naveo je da svakog meseca stiže sve više prijava za posetu Beogradu.

Na drugom panelu „Kosovo i Srbija, viđenje ‘drugog’”, bilo je reči o odgovornosti intelektualnih i političkih elita, ali i medija za stvaranje predrasuda i stereotipa o Srbima i Albancima.
„Kroz istoriju su pojedini srpski intelektualci uticali na stvaranje stereotipa o Albancima, a često je to bilo zbog raznih političkih ciljeva“, napomenuo je istoričar Srđan Milošević iz beogradskog Instituta za noviju istoriju.

Dopisnik prištinskog dnevnika „Koha Ditore“ iz Beograda Idro Seferi naveo je primere loše prakse srpskih i kosovskih medija:
„Vesti su jednostrane, u Srbiji se ne piše o Kosovu ako to nema veze sa Tačijem, statusom, siromaštvom. S druge strane, kosovski novinari su prilično inertni kad pišu o Srbima na Kosovu i dešavanjima u Srbiji. Nekadašnji ratnohuškački novinari danas su profesori beogradskih ili prištinskih fakulteta ili savetnici političara“.

Kao primer dobre prakse i saradnje mladih Kosova i Srbije, Ana Dragić je predstavila projekat komunikacije fotografa iz Beograda i Prištine putem sajta „Face the reflection“, koji je pokrenula sa prijateljima:
„Mediji nas selektivno informišu, mladi u Beogradu ne znaju kako žive njihovi vršnjaci na Kosovu. Napravila sam projekat putem kojeg deset fotografa iz dva grada komuniciraju svojim radovima, a pritom se ne poznaju. Htela sam da povežem umetnike, ali i da ljudi kroz fotografije bolje vide realnost u Beogradu i Prištini“.

„Srbi na Kosovu imaju mnogo manje predrasuda prema Albancima nego Srbi u Srbiji, jer su ljudi u Srbiji neinformisani. Mladi Albanci iz Prištine su takođe vrlo slabo informisani o tome kako žive Srbi u Gračanici. Niko ne spominje primer Kosovske Kamenice gde Srbi i Albanci rade zajedno, gde se najviše ljudi vratilo“, rekla je novinarka Dragana Stanić iz Centra za mir i toleranciju iz Gračanice.